Vrnjačka Banja

Istorija korišćenja vrnjačkih mineralnih voda seže u duboku prošlost, u vreme kada su ove prostore naseljavali keltski Skordisci. Posle rimskog osvajanja Balkana u poslednjim vekovima stare ere i nekoliko vekova nove ere mineralne vode su korišćene za piće i kupanje, o čemu svedoči pronađeni rimski izvor.  Vrlo je verovatno da se u srednjem veku za lekovitost vrnjačkih voda znali i stari Sloveni. Postoje pouzdani podaci da su meštani sela Vrnjaca i okoline sredinom 19. veka koristili toplu mineralnu vodu za lečenje; za kupanje i piće. 

Naročiti uspon Banja doživljava u godinama pred balkanske ratove. Vrnjačka Banja je tada dobila veliki broj modernih pansiona, izgrađeno je novo kupatilo, radio je jedan bioskop. Pred same ratove pored Vrnjačke Banje prošla je pruga Stalać-Požega, tako da je Banja dobila dobre saobraćajne veze, sa većinom većih gradova u Srbiji. Posle Prvog svetskog rata beleži se nagli uspon čiji će vrhunac biti dostignut krajem tridesetih godina 20. veka. 1935. godine zabeležena je poseta 28.080 gostiju, što je bilo daleko najviše u odnosu na sva druga turistička mesta u Jugoslaviji.  Ponovni uspon Vrnjačka Banja doživljava pedesetih i šezdesetih godina s povećanjem broja posetilaca i gradnjom novih objekata. Najveću posetu Banja je imala osamdesetih godina – blizu 200.000 posetilaca koji su ostvarili dva miliona noćenja.